Poslednjih godina PR struka je pred najvećim izazovom – odbranom svoje reputacije. Jedno vreme struka je bila na lošem glasu da je izmišljena zbog zgodnih plavuša, švalerki direktora firmi. Nekako smo preživeli tu generalizaciju. Sada je aktuelan nadimak da smo „spin doktori“, što je vremenom preraslo u nešto najnormalnije. Valja se struka i od toga odbraniti.

Etika, tačnije primena i poštovanje Kodeksa profesionalne etike, može da bude brana od sumnji da se tu nešto ne radi kako treba. Ove godine Skupština DSOJ je na predlog Suda časti usvojila unapređeni Kodeks i modernizovala ga je u domenu digitalnih komunikacija. Bilo da je član društva ili ne, mislim da je obaveza svakoga ko radi u oblasti komunikacija da pročita taj dokument. Kodeks ima pet strana i mislim da svakome ko ga ne pročita i ne upozna se sa njegovim sadržajem, nije stalo do ove struke i do profesionalnog obavljanja posla.

Kodeks nije jedini dokument koji pomaže da se odbranimo od raznih negativnih komentara i urušavnja ugleda. Na žalost, dve godine je prošlo i malo ko zna da je Društvo pripremilo dva izuzetno značajna dokumenta –

„Uputstvo za izbor agencije/konsultanta za odnose sa javnošću“ i
„Preporuke za formiranje cenovnika usluga PR-a i digitalnih komunikacija“

Dve radne grupe su vredno radile na pripremi ta dva dokumenta i, pošto sam bio član obe, ne znam na koji od njih sam ponosniji. Sa druge strane, mnogo mi je žao što nismo više pričali o ovome, jer ta dva dokumenta, između ostalog, mogu da pomognu u promeni percepcije Društva i struke generalno. Zatajili smo u domenu promocije svog rada i nadam se da ćemo to promeniti.



Iskreno uši su mi gorele, a želudac mi se stegao kada sam na jednoj od konferencija čuo prezentaciju kolege iz inostranstva na temu odnosa klijenta i agencije. U sledećem momentu bilo mi je drago da to što on govori, kao neko ko ima veliko međunarodno iskustvo, piše i u dokumentu koji je naše Društvo usvojilo – Uputstvo za izbor agencije/konsultanta za odnose sa javnošću.

Izbor agencije koja treba da vam pruži bilo koju vrstu kreativnih usluga je izuzetno klizav teren, posebno ako to radi nabavka ili neko ko nema previše iskustva. Sa nabavkom treba raditi na tome blisko i naći način da se vrednuje i standardizuje svaka ponuda, a da opet ne bude “Dajte nam kilo PR-a“. Ako neko nema iskustva u organizaciji pičeva, srpski rečeno, uvek može da pita. Nije sramota pitati nekoga ko zna više od vas. Nema potrebe da se izmišlja topla voda i da se proces komplikuje do iznmoglosti. Uputstvo za izbor agencije ima 17 strana i detaljno objašnjava svaki korak, od raspisivanja nabavke/piča/konkursa, do zaključenja ugovora. Ako ne znate kako da formirate cene, ni to nije preveliki problem, jer dokument sa preporukama za formiranje cena ima četiri strane. Nema mnogo štiva za čitanje, a informacije i savete koje tu možete naći, mogu vam koristiti za razne stvari sa kojima se svakodnevno susrećete u poslu. Na kraju, ako vam bilo šta nije jasno, kontaktirajte Društvo i neko od starijih i iskusnijih kolega će vam pomoći. Što bi rekle babe – “Niko se nije naučen rodio“ , a kolegijalnost je, isto tako, jedan od osnovnih postulata profesionalnog ponašanja.

Reputacija je nešto što se gradi godinama i što može da se uruši za nekoliko trenutaka, često to govorimo klijentima ili direktorima. Ako mi sami ne učinimo nešto kako bismo poboljšali imidž struke, niko drugi neće. Najlakše je reći „To se mene ne tiče“, „Neko drugi će to da uradi“, „Šta se ja i onako pitam“… tu je greška. Svi se pitamo i svaki glas je važan. Ako dođemo u situaciju da se jedan tender godišnje u javnim preduzećima organizuje uz korišćenje Uputstva za izbor agencije/konsultanta za odnose sa javnošću, lično ću biti veoma zadovoljan. Često se čuju glasovi da su tenderi namešteni. Imali smo prigovor Sudu časti da je neko nudio PR usluge, bez novčane nadoknade, jednom javnom preduzeću, kao deo paketa raznih usluga. DSOJ je strukovna organizacija profesionalaca koji se bave komunikacijama i koja je usvojila neka dokumenta koja mogu da vam pomognu kada treba da organizujete javno nadmetanje za usluge. Drago mi je da čujem da se kolege iz regiona pozivaju na naš dokument i pitam zašto to ne radimo i mi u Srbiji, gde smo ga napisali i usvojili?

Da ne bismo završili u loncu kao ona kokoška koja je snela jaje, a nije oglasila, pojačavamo kvocanje. Istovremeno, imamo nagoveštaj i novih stereotipa – sada smo i đavolji advokati. Borba se nastavlja…